Увод у изолационо стакло

Изолационо стакло, које је измислио Американац 1865. године, је грађевински материјал са својствима топлотне и звучне изолације. Састоји се од два (или три) стакла причвршћена за оквир од легуре алуминијума који садржи средство за сушење помоћу композитног лепка велике-непропусности високе чврстоће. Широко се користи у стамбеним зградама, пословним зградама, болницама и другим апликацијама{4}}климатизованим у затвореном простору, као и у прозорима и вратима возила. Такође се може користити у стакленим завесама за транспортна чворишта, тржне центре, хотеле и велике канцеларијске просторе.

 

Изолационо стакло се првенствено користи у зградама које захтевају грејање, климатизацију, смањење буке или спречавање кондензације. Његов ефекат топлотне изолације може да достигне 20%-40%, а када се напуни аргоном, криптоном или ксеноном и обложи Лов-Е премазом, перформансе топлотне изолације се могу побољшати на преко 60%. На звучну изолацију утичу дебљина стакла, дебљина ваздушног простора и квалитет уградње; може се побољшати заптивним третманима и тешким завесама.