Хемијска својства каљеног стакла

(1) Хемијска стабилност: Каљено стакло припада серији силикатних стакала СиО2-На2О-ЦаО, која показује високу хемијску стабилност и отпорност на корозију од већине неорганских киселина и органских растварача.

Хемијски је инертан за воду, етанол, уља и слабе киселине (сирћетна киселина). Реакција са јаким киселинама (као што су ХФ и врући Х3ПО4) може довести до корозије или јеткања. Има слабу отпорност на јаке алкалије (НаОХ, КОХ).

 

(2) Отпорност на хемикалије:

Отпорност на киселине: Нерастворљив у уобичајеним слабим киселинама; међутим, може бити снажно кородиран флуороводоничном киселином (ХФ).

Отпорност на алкалије: Лако кородира алкалним растворима, што доводи до храпавости површине и оштећења структуре напрезања при притиску.

Отпорност на сол: стабилан на већину раствора соли.

Отпорност на органске раствараче: на њега не утичу алкохоли, кетони и други растварачи.

 

(3) Отпорност на временске услове и стабилност околине: Стабилан у влажним и врућим окружењима, не стари или не мења боју под ултраљубичастим светлом и не производи штетне производе распадања. Због тога се широко користи у изградњи спољашњих зидова, соларног стакла и других дуготрајних-окружења на отвореном.

 

(4) Ефекти хемијске ерозије на снагу

Иако само каљено стакло има високу механичку чврстоћу, када се његов површински слој под притиском хемијски еродира (јаким алкалијама, ХФ), то ће довести до: скупљања дебљине напонског слоја; смањена отпорност на удар; и индукција одложеног пуцања или нестабилности напрезања. Због тога треба избегавати контакт са високо корозивним медијима током употребе.

 

(5) Термичка декомпозиција
Температурно стакло је неорганска чврста супстанца и неће се распасти на високим температурама. Уместо тога, његов вискозитет ће се нагло смањити на око 700 степени, да би се на крају вратио у омекшаво и савитљиво стање без стварања производа хемијског распадања.